Nova Lista lekova o trošku zdravstvenog
osiguranja
04.03.2009.
Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje
doneo je novi Pravilnik o Listi lekova koji se propisuju i
izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Novim Pravilnikom i kriterijumima za stavljanje lekova na Listu,
definisano je da na Listi lekova u okviru iste generike i istog
ili srodnog farmaceutskog oblika može biti najviše šest lekova
različitih prozvođača. Takođe je propisano i da lekovi različite
generike koji su u okviru iste terapijske grupe i istog
mehanizma dejstva, moraju imati istu cenu leka, osim ako postoji
značajna terapijska prednost određenog leka, koja je dokazana
kliničkim studijama i farmakoekonomskom analizom.
Primena pomenutih kriterijuma omogućila je značajno smanjenje
cena, pre svega uvoznih originalnih tzv. brend lekova, za koje
su do sada svi građani plaćali procentualno učešće u ceni (A1
Lista). Smanjenje cena lekova kao što su rispolept, leponeks (antipsihotici),
lamiktal (za lečenje epilepsije), lipanor (za snižavanje lipida,
holesterola i triglicerida), glukofaž (za lečenje dijabetesa),
rokaltrol (za lečenje osteoporoze) i dilatrend (za lečenje
srčane insufinicijencije) omogućava nam da te lekove ubuduće u
potpunosti finansira Republički zavod.
Takođe, osiguranici više neće doplaćivati ni za lekove iz grupe
anksiolitika (bensedin, sedabenz, lorazepam, diazemal, ksalol...)
kao i za lek levotiroksin (za lečenje štitne žlezde).
Samo za navedene lekove u 2008. godini osiguranici su izdvojili
značajna sredstva u iznosu od preko 470.000.000 dinara, dok je
novom Listom predviđeno da te lekove ubuduće u celosti snosi
Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Sniženjem cena omogućeno je da i se za određene lekove sa Liste
A-1 smanji procentualno učešće osiguranika, kao na primer za:
imigran (terapija u lečenju migrene) sa 50% smanjena je na 25%,
sertralin ( grupa antipsihotika) sa 25% na 10%; Mirapexin i
Rekip (za lečenje Parkinsonove bolesti) sa 50% na 30%, što će
omogućiti veću dostupnost pomenutih lekova svim osiguranicima.
Za određene lekove proširene su indikacije prema kojima se mogu
propisivati o trošku zdravstvenog osiguranja. Za lekove kao što
su Tiklodiks, Plavix, Zilt, Rožac i Clopidogrel promenjena je
indikacija te ih osiguranici posle ugrađenog grafta i stenta
ubuduće mogu dobijati u periodu od 12 meseci, umesto dosadašnjih
6 meseci.
Takođe i za lekove Simbikort i Seretide (za inhalaciju)
proširena je indikacija tako da se pored indikacije bronhijalna
astma ubuduće mogu dobiti i za lečenje hronične opstruktivne
bolesti pluća.
Za lek Norditropin NordiLet (hormon rasta) dopunjena je
indikacija tako da ga sada mogu dobiti i deca koja su rođena kao
deca male gestacione dobi.
Na Listu lekova stavljen je i lek Singular granule i tablete za
žvakanje od 4mg za decu od 2 do 6 godina, koji se koristi kao
terapija u lečenju bronhijalne astme.
Novi Pravilnik o Listi lekova predviđa da se fiksna
participacija koja nije povećavana od 2004. godine uskladi sa
inflacijom za taj period i poveća na 40 dinara.
Sa druge strane, kako odluka o povećanju participacije ne bi
dodatno finansijski opteretila građane, naročito najsiromašnije
slojeve, Pravilnikom je predviđeno i da se mnoge kategorije
osiguranika oslobode plaćanja participacije.
Osiguranici koji ne plaćaju fiksnu participaciju za lekove bez
obzira na to po kom osnovu su osigurani su:
1) ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata;
2) slepa lica i trajno nepokretna lica, kao i lica koja
ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica,
3) deca, učenici i studenti do kraja propisanog školovanja, a
najkasnije do navršenih 26 godina života;
4) žene u toku trudnoće, porođaja i 12 meseci posle porođaja
5) privremeno raseljena lica sa teritorije AP kosovo i Metohija;
6) kao i sve druge socijalno ugrožene kategorije stanovništva,
koje ne ostvaruju prihode, i čije se zdravstveno osiguranje
finansira iz budžeta Republike Srbije (nezaposlena lica,
korisnici socijalne pomoći, lica starija od 65 godina života bez
ostvarenog prava na penziju, lica romske nacionalnosti....i
druge kategorije socijalno ugroženog stanovništva).
Međutim, pravo na oslobađanje od plaćanja participacije imaju i
svi osiguranici čiji su prihodi ispod materijalnog cenzusa za
plaćanje participacije.
Materijalni cenzus koji je do sada bio izjednačen sa neto
minimalnom zaradom u Republici, se prema novom Pravilniku
uvećava za 30 odsto kako bi obuhvatio što više osiguranika sa
najnižim primanjima.
Da bi osiguranik koji živi sam ostvario pravo na oslobađanje od
participacije, potrebno je da njegov mesečni prihod ne prelazi
iznos neto minimalne zarade u Republici uvećan za 30 odsto, što
trenutno iznosi 18,657 dinara.
Ukoliko osiguranik živi sa članovima porodice, on i članovi
njegove porodice biće oslobođeni plaćanja participacije, ako
ukupni mesečni prihod po članu porodice ne prelazi neto
minimalnu zaradu u Republici koja trenutno iznosi 14,352 dinara.
Da bi osiguranici čiji su prihodi ispod materijalnog cenzusa,
bili oslobođeni plaćanja participacije, neophodno je da se
obrate svojoj filijali zdravstvenog osiguranja koja će im izdati
potvrdu o oslobađanju participacije i na osnovu koje im
participacija neće biti naplaćivana, kako za lekove tako i za
sve druge participacije za zdravstvene usluge (participacija za
pregled, dijagnostičku proceduru, bolnički dan...).
|
